Dnevnik savremene ratnice

 

 

Nisam ništa pisala već par dana. Ništa se nije dešavalo, nisam imala nikakvu inspiraciju. Do danas   Elem, jutros idem u prodavnicu , a ispred mene dečko. Sve kul dok dok nismo ušli u istu prodavnicu i primetih da je to ustvari žensko. E sad. Nateralo me to na razmišljanje i setila sam se osnovne škole kada su zezali jednog dečaka što je kao " devojčica" . Ružno je to. Ne podražvam istopolnu ljubav, ali svako živi SVOJ život! Zapamtite to. Nećeš ti snositi posledice zbog  postupaka tog nekog.Pa šta te onda briga šta taj neko radi i kako izgleda?  Dođite sebi ljudi. 

Ta devojka je toliko prijatna i kulturna, toliko vaspitana . Pa zašto je onda prodavačica odmeravala kao da je gubava ( devojka što radi u prodavnici je i inače uobraženi skot ) .

Ne čudim se uopšte kada osobe koje se ne stapaju u masu i same postanu ohole i bezobzirne prema drugim ljudima.Zašto i ne bi kad je većina i sama takav bila prema njima . Većina. Ne svi.

Zašto mržnja? Zašto podsmevanje nekome? Zašto mislite da ste bolji?

Ne glumim ja " dobrog samarićanina" ,ovo ujedno pišem i zbog sebe. Kao podsetnik. I meni se dešavalo da budem kreten prema nekome, ali onda se ujedem za jezik.  Pa daj jbt, svi smo mi od iste materije. Svi smo mi isti oblik postojanja. Otkud onda toliko mržnje u nama? Kad se dogodio taj trenutak da smo naivan dečiji pogled zamenili "crvenim očima" punim besa?

 Kad mislimo da mrzimo druge ,zapravo mrzimo sebe. Seti se toga. Ne traži problem u drugome već u sebi. 

Širimo ljubav ljudi  ^^